*МИСЛИ*
Киша (о сузама): Неко, чини ми се, ужива у киши, чак је и разуме...
Све док та киша не процури из Нечијих очију.
Није киша слабост, она је прочишћење душе
и даје ти се као истина на поклон, без најаве.
Разлика између кише и Кише је то што ова прва
никуд не тече, бесциљна је и нема... тишина.
А ова друга књига је са милион речи.
Она је као радост део човековог бића,
она је увек људска најдубља мисао и истина немих.
Најбољи пријатељ (о самоћи): Никада не реци да си сам, да немаш
никога.Нема места песимизму! Увек имаш себе, а то је
највећи и највреднији део тебе... Запамти да увек
вредиш више него један неуспех. Тада, какда као играч
испаднеш из игре, останеш сам са собом,
у теби ће остати и читав свет који је око тебе,
који ти тело упија, остаће света и увек нове могућности.
Свет је у твојим рукама, а сам себи си најбољи пријатељ.
Порука (о љубави): Желим да ти кажем нешто велико, неописиво...
Али, знаш, то не може да стане овде, на листу хартије.
Јер није реч. Није осећај. То је поглед моје душе
на твоју...то је мали свемир, само наш, то је име веће
од љубави.
Почетак краја: Као да сам тужна, а смејем се... И као да ништа не знам, а знам... У безнаћу познатог губим се, јер све је познато савршено, закључак, крај... А крај не може постати почетак... У безнађу, јер свршено се никад не решава. Јер је свршено...
Див пораза: Усуди се да осетиш тугу, знаћеш шта је радост. Онда ти мало сунца значи много светлости, а корак кроз живот постаје смисленија сигурност... Оно што те сломи, дигне те из прашине дививском снагом. Зато постоје борбени људи, зато постоји хлеб који после пораза поклониш оном ко те је гађао каменом, зато постоји осмех који надјача пакост и свако зло. Зато постојим и ја!